Pje­va­či­ca An­dri­ja­na Da­be­tić An­či ob­ra­do­va­la je svo­ju pu­bli­ku no­vom pje­smom ko­ju je ne­dav­no sni­mi­la a ko­ja se već uve­li­ko vr­ti na mno­gim ra­dio sta­ni­ca­ma. Pje­smu ko­ju je ura­dio njen ko­le­ga Zdrav­ko Đu­ra­no­vić po­sve­ti­la je svom si­nu Mar­ku, a usko­ro bi tre­ba­lo da se po­ja­vi i spot u kom će glav­nu ulo­gu tu­ma­či­ti upra­vo Mar­ko.
- Pje­sma je na­pi­sa­na za fe­sti­val ko­ji je tre­bao da se odr­ži pro­šle go­di­ne u Pod­go­ri­ci, ali je od­lo­žen i bi­lo mi je žao da ču­vam pje­smu dok se fe­sti­val ne odr­ži. Po­seb­no me ra­du­je što je po­vr­at­nič­ka pje­sma, jer sam za ovih osam go­di­na sni­mi­la sa­mo du­et sa Zdrav­kom Đu­ra­no­vi­ćem ko­ji je i ura­dio ovu no­vu pje­smu. Ona je bu­kval­no na­pi­sa­na za me­ne i mog si­na, tač­no je znao u ko­ju emo­ci­ju da me dir­ne. Da mi je po­nu­dio pje­smu on ili bi­lo ko dru­gi, ti­pa di­sko­te­ke, pro­vod, iz­la­sci vje­ro­vat­no bih re­kla su­per je pje­sma ali ni­je to za me­ne, a ova­ko sam do­šla u šah mat po­zi­ci­ju. Pr­va re­ak­ci­ja na pje­smu je bi­la da vam se ko­ža na­je­ži i sma­tram da je to pje­sma ko­ja će da se slu­ša na po­zdra­vi­ma i že­lja­ma, pje­sma ko­ja će da osta­ne i dir­ne sva­ku maj­ku i mi­slim da će tra­ja­ti. Hi­to­vi za jed­no lje­to po­sle 23 go­di­ne ka­ri­je­re mi­slim da stvar­no ni­su za me­ne – ob­ja­šnja­va An­či.
Iako osam go­di­na ni­je bi­la me­dij­ski ak­tiv­na, An­či pri­zna­je da je za to vri­je­me vri­jed­no ra­di­la i na­stu­pa­la.
- Po­sled­nji al­bum sam iz­da­la pri­je osam go­di­na u ju­nu, a u je­sen te iste go­di­ne osta­la trud­na i oti­šla na po­ro­dilj­sko, pa u „pen­zi­ju”. Sma­tra­la sam da kad u ka­sni­jim go­di­na­ma do­bi­je­te di­je­te tre­ba da mu se po­sve­ti­te jer ono pri­je sve­ga tra­ži maj­čin­sku lju­bav i pa­žnju. To što ću ja klin­cu od go­di­nu ili dvi­je ku­pi­ti mi­li­on igra­ča­ka ne mo­že na­do­mje­sti­ti to što ja sje­dim sa njim. I ta­ko sam oti­šla u pri­vre­me­nu pen­zi­ju dok di­je­te ni­je kre­nu­lo u ško­lu. Za to vri­je­me sam na­stu­pa­la ali pro­sto me­dij­ski ni­sam za­stu­plje­na kao ne­kad jer to ipak iz­i­sku­je i odlazak u Be­o­grad, sni­ma­nja ra­znih emi­si­ja, što bi mi od­u­zi­ma­lo vri­je­me ko­je ja že­lim da pro­ve­dem sa svo­jim si­nom. E sad pro­šle go­di­ne smo kre­nu­li u pr­vi raz­red, on već ima svo­je oba­ve­ze a ja mo­gu da se ak­tiv­no po­sve­tim ka­ri­je­ri – is­ti­če ona.
Pje­sma je naj­bli­ža et­no fa­zo­nu.
- Ne mi­slim da bi pje­sma ko­ja pje­va o si­nu tre­ba­la da bu­de sa di dže­je­vi­ma, em si­je­vi­ma, re­pe­ri­ma. Ako na ro­đe­nju si­na ili kćer­ke po­ru­či­te pje­smu si­gur­no to ne­će bi­ti ne­ki mc ili rep hit. To je pje­sma ko­ja ko­li­ko god da smo sa­vre­me­ni i mo­der­ni te­ma­ti­ka tra­ži ne­ku dru­gu vr­stu mu­zi­ke - kaže Anči.
Ka­ko je na­gla­si­la ne­ma ni­šta pro­tiv no­vih žan­ro­va, spa­ja­nja, du­e­ta, ali to je ipak za mla­đe ge­ne­ra­ci­je.
- Ne mi­slim da sad ja tre­ba ili ne­ko sta­ri­ji od me­ne da bu­de­mo za­čet­ni­ci di­sko­te­ka, jer smo to mo­gli pri­je 20 go­di­na, sad sva­ko tre­ba da tra­ži se­be. Ja pje­vam i na­rod­nu i za­bav­nu i iz­vor­nu mu­zi­ku i ne­mam pro­blem sa re­pre­to­a­rom, ali se tač­no zna gdje se ko­je pje­sme tra­že i pro­mo­vi­šu – sma­tra An­či.
Spot bi, pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, tre­ba­lo da bu­de go­tov već kra­jem no­vem­bra, a pr­vi ka­dro­vi su već sni­mlje­ni.
- Sma­tram da spot tre­ba da is­pra­ti pje­smu a po­što je pje­sma o si­nu lo­gič­no je da sva­ka maj­ka gle­da i vi­di se­be u tom spo­tu, od­la­zak u ško­lu, vr­tić, tre­ning, šet­nja, vo­žnja bi­ci­kla, ta­ko ja vi­dim taj spot. Mar­ko će se po­ja­vi­ti u spo­tu na­rav­no, a ra­di­će ga eki­pa iz Ba­ra, na če­lu sa De­ja­nom Se­ni­ćem. Pr­ve ka­dro­ve smo već sni­mi­li na Mar­ko­vom ro­đen­da­nu, gdje je bi­la pra­vo opu­šte­na at­mos­fe­ra jer to je za­pra­vo sa­sta­va­ni dio ži­vo­ta. Osta­le ka­dro­ve će­mo sni­ma­ti uko­ro. Pla­ni­ra­la sam da taj spot bu­de po­klon za No­vu go­di­nu svi­ma oni­ma ko­ji vo­le mo­ju mu­zi­ku – ot­kri­va An­či.
S ob­zi­rom na to da se usko­ro pri­pre­ma za na­stu­pe u Pod­go­ri­ci, zbog po­sla ali i Mar­ko­ve ško­le, An­či je od­lu­či­la da se pre­se­li iz Ba­ra, pa je od­ne­dav­no po­sta­la i sta­nov­nik glav­nog gra­da.
- Ovih osam go­di­na ži­vje­la sam u Ba­ru ko­ji je pra­vi po­ro­dič­ni grad i me­ni je­dan od naj­ljep­ših pri­mor­skih. Me­đu­tim ni­je grad za mo­ju vr­stu po­sla, jer sam sva­ko­dnev­no pu­to­va­la u Pod­go­ri­cu. Dok sam bi­la sa­mo ma­ma ko­ja ne­ma sva­ko­dnev­ni po­sao Bar je is­pu­nja­vao sve mo­je kri­te­ri­ju­me, e sad ka­ko se vra­ćam pje­va­nju ide­al­na je pri­li­ka da do­đem ov­dje, ali i zbog ško­le i mno­go vi­še mo­guć­no­sti za Mar­kov na­pre­dak – ka­že An­či.
A.Š.